Stigoh..u nedodjiju

Uf uf uf,pa ja ne znam odakle da pocnem majke mi..stigla sam juce,inace imam utisak da sam ovde vec deset dana..put je poceo 23eg,krenusmo tako kombijem do aerodroma u Budimpesti,ekipa onako sarenolika,vecina putuje u Ameriku,ja naravno jedina u Indiju,potajno sam se nadala da ce bas u tomminibusu biti neki idiot koji je izabrao istu fantasticnu kombinaciju letovaza Indiju kao ja i da cu imati drustvo,al nista od toga..takoda u mini busu nista zanimljivo..ja sam pojela sendvicic i komirala se do aerodroma..stizem tamo i molim boga da mi ne naplate tih 3,4 kile viska i jedno 5 kila viska rucnog prtljaga..naravno biram da idem kod nekog decaka na salter uzdam se da cu ga sarmirati ali pazi posle poluprospavane noci u kombiju,biram jednog sa naocaricama mislim se javice se solidarnost nas coravaca..i nista gleda on mene kroz naocarice gledam ja njega i smeskam se,malo se namrstio kad je video 12 kila rucnog prtljaga,dozvoljeno je 7 ali ja sam bila u fazonu jao pa ja sam se stvarno trudila ali znate idem na 5 meseci bla bla..i kul nista..komiram se tako na putu do amsterdama da sam prespavala i poletanje i sletanje,jedino sam se porbudila,jao da sad sam se setila kako sam to potisnula,neki grozni deda madjar je sedeo do mene i pred sletanje se covek nagnuo preko mene da gleda u prozor i onakononsalatno spustio svoju staracku rucicu na moje koleno,fuj fuj,grozno jos me je sve vreme iritirao njegov smekic starcki i ona tako zamislite i ja se probudim i ubijem ga pogledom i onakao sori sori,kao zbunio se..kretencina..e tako sam presela u Amsterdamu na let za Delhiiii..i letela 7 sati odgledala dva filma citala knjigu kuntala i tooliko se smoriila uzas..vec sam se u avionu susrela sa indisku spajsi hranom,al dobro u avionu je makar bilo piletine neke,za razliku od Surata,gde maltene nema ni da se kupi meso,al o Suratu posle..i tako stizem ja u Delhi oko ponoci sva srecna sto cu se pruziti i istusirati u toj sobici na aerodromu koju sam rezervisala da bih sacekala sutrasnji let za Barodu da bi mi na aerodromu rekli,a ne ne,ne mozete vi to je samo za ljude koji imaju internacionalne  odlaske..nista sta cu psujem ihmalo mi se i onako plaucka ali kao ae necu da budem kilavusa kad sam vec stigla ovde..a da fora je sto sam morala da skinem kofer sa trake i da izadjem iz tog fensi dela aerodroma i da blejim u delu gde se uzimaju koferi i najranije sam mogla da udjem u taj fini deo oet pet sati pred leta..i tako sam ja lepo zalegla na one stolicice pored mene se skupcala neka japanka i otkuntala bogami pet sati,mada me je hvatala paranoja zbog tih svih stvari a i toliko je ljudi non stop prolazilo i dralo da sam se budia svaki cas..i nista cekiram se ja opet kod neke nadrkane indijke,morala sam da vadim stvari iz kofera i da ih utrpavamu rucni,bukvalno sam htela da popizdim koliko je bio tezak..i sednem u avion..u medjuvremenu mi se indijci jave sve super ceka me taj decko na aerodromu u Barodi kupio mi je kartu za voz do Surata i cim stignem sedam na voz,ali,jebeni avion ne polece sad vremena i vozika se po pisti i ja tako vec pizdim jer sam u fazonu necu nikad stici,muka mi vise...i nista poletimo mi na kraju,ja stignem sat vremena kasnije,deckic me ceka sav kul kao ok,nema veze ici ces u 4,mica..dao mi odma karticu za mobilni i odveo me da jedemo zajedno sa nekim njegovim prijateljima..kul docek ja se tu odma oraspolozih..i nista konacno sam sela na voz,odabrla sam da ipak idem fensi vozom,stvarno nisam mogla da se guram sa sve onim prtljagom,ali moram probati voznju indijskim vozom..i tako me sacekase u Suratu..Jayvir,Manya i jos jedan deckic mice doneli mi neki sok,cipsic i cokoladice,naravno odma me je tu uvatila neka mala indijka u masinu da joj dam i onako bezobrazno oce da mi otme..ae ja joj na kraju dam cokoladicu,mislim se necu da mi se posle nesto vrati otkud znam u Indiji sam karma i to..i sad sledi prvi susret sa indijskim saobracajem,jeeebotee oni stvarno bre nisu normalni..znaci non stop se cuje sirena oni umesto svih saobracajnih propisa koriste sirenu,a da niko nem levi retrovizor..a neki voze i sa oba uvucena..ma ne ja to strvno ne mogu da opisemto se mora videti i dozivti..ma na milimetar su jedni od drugih..svi kola bickli motori i krave..i da ne postoji kao smer nego svi voze svuda..i stignemo do kuce za praktikante..uf.ae bicu fna pa cu reci da je kuc u najmanju ruku oskudna..valjda se je skoro nabavili i nista nema..ni jebeni tus..da,da,polivam se i polivacu se jos 5 meseci vodom imamo i grejac pa je grejemo u tom burencetu,ahahhaahhaha,mozete da zamislite ja stizem prljava kao kreten i nailazim na koficu i lonce..al sto je najludje ne nerviram se,malo mi je onako tuznjikavo zao mi me..al sta sad tu sam..odmah smo otilsi na veceru u neki italijanski restoran..i toliko su svi fini da mi je glupo da kenjam nesto..i tako posle vecerice su nas dovezli kuci,mene i brazolku,drugu praktikantkinju i komirala sam se u roku od minut,iako je krevet nehumano tvrd..spavala sam 12 sati..danas smo ceo dan bile napolju,prvo smo isle da jedemo,riksom,hahahhaah,mnogo me jegotivna riksa..mozda je nabavim J na putu smo naleteli na krdo krava,bukvalno,bilo ih je 20..klopali tu popili kaficu i otisli na big bazaar..da kupimo stvari za kucu..nakupovali smo gomilu potrepstina,kad sredimo i stavimo te sve stvari bice stvarno ok..i pred kraj sopinga zove nas Rachit TN manager i zove nas da idemo na neko tradicionalno mesto bla bla..ne razumeme bas ali sam u fazonu hocu hocu..i tako sam veceras bila sa njim i njegovom familijom na indijskom salasu bukvalno je tako sem sto pored klope ima i razne zabave,djuska se neki tradicionalni ples..naravno izveli su me da djuskam,ima madjionicar,gledac u dlan..gledao mi je..kenja nesto,nista mu nisam poverovala,ima jahanje kamilom,gadjanje mete strelom i tako razne nek gluposti..al kul mi je sto sam probala pravu indijsku klopu veceras..jela sam rukama..ljuto je sve uza al ae sve sve..nego sto oni gomilu hrane koju ti daju,imaju neke loptice i onai njihov hlebcici,sve pipaju svojim rukama i daju ti,joooj ne mogu bre to mi je stvano gadjusno,al sta cu moracu da se naviknem,ae primila sam te vakcine,prezivecu te gadjusne detalje..ali bilo je mnogo lepo vece sve u svemu..odo sad da spavam..sutra mi je prvi dan na poslu. Inace jos nemamo net u kuci,ali dobro ionako nemamo ni tus ni osnovne stvari potrebne za zivot,tako da ne znam kad cu ovo okaciti,al samo da znate da je ovo pisano 26og decembra :) etooo